Виминацијум

1 Item

Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, удањено 12 km од Пожаревца.
Град је настао на територији келтског племена Скордиска. Римски војни логор и град поред њега су настали у I веку и опстали су до почетка VII века.
Ово је био један од најзначајнијих легионарских логора на Дунаву. У једном периоду био је главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Процењује се да је град имао 48 хиљада становника. Био је седиште две легије. То су биле: Легија четврта Флавија и Легија седма Клаудија.
Град је био седиште епископа од 4. века, а касније добија статус митрополије.
У Виминацијуму је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу. Ово је период када град достиже свој врхунац.
Након најезде Авара и Хуна, под вођством Атиле, град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење, 535. године, за време владавине цара Јустинијана I.
Доласком Словена, на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.
Прва научна ископавања Виминацијума започео је Михаило Валтровић 1882. године.
Почетком 20. века истраживања је наставио Милоје Васић, када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.
Данас је Виминацијум једно од најзначајнијих културних знаменитости Србије и једна од омиљених туристичка дестинација.

ВИМИНАЦИЈУМ

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, удањено 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легионарских логора на Дунаву. Извесно време је био главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, […]