Манастир Рукумија је српски православни манастир који се налази недалеко од Пожаревца, на путу за Дрмно и Костолац, у селу Брадарац у епархији браничевској Српске православне цркве.

Народна легенда везује постанак манастира за народну песму „Бог ником дужан не остаје“ и страдање сестре Јелице које је описано у њему. Према песми, коњи су растргли сестру Јелицу којa је била невино оптужена. Тамо где су пале њене очи, руке, брада и она сама, настали су манастири: Сестрољин, Рукумија, Брадача и Заова.

Први помен и детаљни опис Рукумије оставио је Максим Ратковић 1733. године. По њему црква је посвећена Св Вазнесењу Господа Исуса Христа. Та црква је опстала до Првог српског устанка када су је Турци порушили по гушењу устанка. Писани подаци говоре да је данашња црква подигнута око 1829. године и да је живописао Молер Јања. Данашњи живопис, а то потврђује и натпис на јужном зиду цркве урадио је монах Наум Андрић 1971. године.