28.фебруара 1804.године (15.фебруара по Јулијанском календару), непосредно после Сече кнезова, на Бранковачком вису, изнад Бранковине, под командом Јакова и Проте Метеје Ненадовића окупиле су се устаничке чете Ваљевске нахије. Та народна војска је била једна од првих организованих јединица у устаничкој Србији. Предвођена Ненадовићима ова војска је 1804. године ослободила Ваљево, затим Шабац а 1805.године и Ужице. Ове јединице учествовале су и у ослобађању Смедерева и Београда.

Описујући окупљање војске Ваљевске нахије на почетку Првог српског устанка, а непосредно после Сече кнезова, Прота Матеја Ненадовић је у својим Мемоарима записао:

„Одма одатле пошљем Живана из Кутешице у Суводањ Милићу Кедићу, и пишем му да купи чете да тучемо Пореч Алију у Ваљеву. И тако сам исто кнезу Николи Грбовићу писао. И пошљем у околна села Раонићу Арсенију у Лозницу, Живану Петровићу у Каленић, Живку Дабићу, зету, у Јаутину. И сва та села, и још друга, дођу на Бранковачки вис. Пошљем ја те се изнесе из Бранковинске цркве барјак, који је био од белог, црвеног и плавог муслина, са три крста. Тај барјачић пободемо међу нас. То је било 15. фебруара 1804. лета. Сутрадан ето ти почеше људи из ближњих села са оружјем долазити и свима је число мило и накупи се 700 људи које старих које младих.“