У непосредној близини Бајине баште, поред речице Раче, налази се средњевековни манастир Рача. Манастир је, највероватније, задужбина краља Драгутина Немањића.

После турског освајања српске депотовине храм је опустошен и у њему је монашки живот замро. Зато се манастир и не помиње у првом сачуваном турском дефтеру Смедеревског санџака из 1476.године.Пописни дефтер из 1517.год. помиње и тимар Рача али без навођења храма и монаха. Верује се да је обнављањем Пећке патријашије 1557. год. уз подршку народа дошло и до обнављања храма Христовог Вазнесења.
У 17. веку почиње општи рад на преписивању и умножавању књига. Тада је и у манастиру Рача основана преписивачка школа која је радила у скиту Св.Ђорђа у Бањи.

Велика сеоба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године повукла је за собом и многе монахе, па је манастир сасвим опустео и преписивачки рад је скоро замро.