Манастир Свети Прохор Пчињски

9 Items

Манастир Свети Прохор Пчињски удаљен је 30 km јужно од Врања.
Налази се на левој обали реке Пчиње, на шумовитим обронцима планине Козјак.
Манастир је подигао Византијски цар Роман Диоген , око 1070. године, у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар.
Историја манастира је дуга и бурна. Током година, манастир је више пута прелазио из византијских у српске руке и обратно. У време Стефана Првовенчаног, око 1196.године, ове области и манастир су се поново нашли у саставу српске средњовековне државе и у њеном саставу остају до њене коначне пропасти.
Кроз историју, манастир је више пута рушен и обнављан. Једна од најопсежнијих и најзначајних обнова је дело краља Милутина.
Он је над остацима првобитне цркве, са гробом светитеља, подигао нову цркву.
Накнадном обновом манастира 1904. године, подигнута је нова црква, у чијем је саству остао само један зид од Милутиниове цркве. Складно сложене опеке, камење и фуге од малтера из времена краља Милутина се јасно виде и данас.
После косовске битке, дошло је тешко време за Србе и њихове светиње. Око 1454. године, Османлије су разориле манастир.
На стогодишњицу косовске битке, 1489. године, манастир је обновио Марин, син попа Радоње из Кратова.
Боља времена су за манастир наступила тек у првој половини деветностог века, захваљујући Хусеин-паши Каваназоглу, који га је штитио и помагао.
У великом пожару, који је избио 1854. године, изгорела је манастирска црква и оштећен је гроб светог Прохора. Остало је запамћено да је до пожара дошло непажњом попа Сташе.
Трудом и средствима Недељка Ковачевића, тадашњег тутора манастира, штета је поправљена. Сазидана је нова црква, а од старе цркве је остало само оделење са гробницом и исповедаоницом.
Манастир се поново нашао у оквирима српске државе тек 1912. године.
Из новије историје манастира значајан је 2. август 1944. године, када је у манастиру одржано заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније, које је одлучило да се оснује македонска држава, као чланица федералне Југославије.