Манастир Ћелије

7 Items

Тачно време настанка манастира није познато. Постоје два народна предања. Према првом, ктитор манастира је био српски краљ Драгутин, а сам манастир Ћелије је подигнут у периоду од 1276. до 1282. године. Но, по другом предању, манастир Ћелије код Ваљева је подигнут у доба владавине српског деспота Стефана Лазаревића, крајем 14. и почетком 15. века, али се не зна тачно ко је био његов ктитор.
Манастир Ћелије се у турским изворима помиње 1560. године, а кроз цео XVIII век, Ћелије су средиште свих активности ваљевског краја. Угледни монаси овог манастира имали су великог удела у дизању буна против Турака, због чега је злогласни паша Бушатлија почетком 1791. године запалио манастир Ћелије заједно са 13 цркава ваљевског краја.
Већ две године након тога је манастир обновљен. Али, током Првог српског устанка је у овом манастиру била смештена привремена болница за устанике, па је турска војска већ 1810. године поново запалила манастир Ћелије.
У овом манастиру је свештенички чин добио и Хаџи Рувим.
Срећом, већ следеће године је манастир обновљен, а дозидано му је и кубе и припрата.
Током своје владавине, српски књаз Милош Обреновић је дао да се оснује Основна школа при манастиру Ћелије, која је била међу првима којима је тадашња Србија могла да се похвали.
Године 1837. манастир Ћелије код Ваљева бива претворен у парохијску цркву и тако остаје све до 1928. године. Те године Свети Архијерејски Синод Српске равославне цркве доноси одлуку да се манастир Ћелије код Ваљева претвори у женски манастир.
На северној страни главне манастирске цркве је постављен звоник 1926. године.

Манастир је познат по томе што је у њему живео архимандрит др Јустин Поповић (1894—1979), свети Ава Јустин, Велики Светионик Ћелијски, Свесрпски и Свеправославни, чији се гроб налази на јужној страни олтара. По његовој жељи, гроб нема другог споменика осим овећег каменог Крста и цвећа на хумци.
Са леве стране цркве према олтару, одмах иза северних врата, налази се гроб Илије Бирчанина, подгорског војводе, обор кнеза испод Медведника, кога су турске дахије, заједно са ваљевским кнезом Алексом Ненадовићем, посекле на Колубарској ћуприји у Ваљеву 1804. године.