ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ: Радовањски луг и црква Покајница

У зору 26.јула 1817.године трагично је прекинут живот вожда Ђорћа Петровића – Карађорђа. У селу Радовање, у Радовањском лугу, вођа Првог српског устанка, „Црни Ђорђе“, пао је као жртва сукоба и различитих интереса испреплетених између Османске царевине, Царске Русије, Аустро-угарске монархије… Огромну улогу у његовом трагичном страдању имале су и династичке борбе у Србији и личне сујете кнеза Милоша Обреновића.

 Село Радовање налази се југо-западно од Велике Плане. Данас у овом селу живи између 500 – 600 становника. Иако је ово мало село, мало је и људи у Србији који не знају за њега. И за његову улогу у историји Србије.

О пореклу имена овога села има више теорија. По једној, село је име добило по неком Радовану Пикљи који се први овде настанио. По другима, име му је дао сам цар Лазар. Наиме, на Косово поље, пред велику битку са Турцима, из овога села је стигло 70-так изузетних коњаника. Када их је угледао, цар Лазар се силно обрадова и узвикну :“Ево мога радовања!

Ипак, име овога села није познато због тих легенди већ по једном трагичном и истинитом догађају из наше националне историје. У овоме селу је, 1817.године живот изгубио вођа Првог српског устанка вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе који је у народу остао упамћен и по својој трагичној смрти. Тако је у народно сећање урезано и име села где је страдао – Радовање.

Карађорђе Петровић

 

 

Иако су прошла два века од његове трагичне смрти, Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе, вођа Првог српског устанка, поред својих заслуга за Србију, у народу је остао упамћен и по својој трагичној смрти.

 

 

После слома Првог српског устанка и напуштања Србије, због промењених прилика у Европи и компликованих односа између Османског царства, Царске Русије и Аустро-Угарске монархије, Карађорђе је свима представљао сметњу. Вођа Првог српског устанка, непоколебљиви борац за национално ослобођење Срба и ватрени заговорник да до тога ослобођења дође борбом и оружаном силом, због таквог свога става сметао је свима. Чак и кнезу Милошу Обреновићу који је сматрао да се тај циљ треба постићи мирним путем и дипломатском борбом.
Радовањски лугПосле три године изгнанства, Карађорђе се тајно вратио у Србију 1817. године, у друштву Наума Крнара, свога писара и пратиоца. Вратио се са жељом да поново поведе народ у борбу за ослобођење. Али са тиме се није слагао кнез Милош Обреновић. Кнез Милош се плашио и да би Карађорђе могао угрозити његов престо у случаја успеха у тој борби против Турака.

Стигавши у тајности, Карађорђе се склонио код свога кума војводе Вујице Вулићевића. На његову препоруку, Карађорђе је уточиште нашао у колиби Драгића Вујкића у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. Сматрао је да ту сигуран, под заштитом свога кума за кога је знао да је близак са кнезом Милошем . Очекивао је да ће му кум Вулица убрзо обезбедити сусрет са кнезом Милошем. Карађорђе није слутио да је његов кум део завере за његово погубљење, чији је идејни творац био сам кнез Милош Обреновић.

Радовањски лугУ рано јутро 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Извршилац је био Никола Новаковић, момак Вујице Вулићевића. После убиства Карађорђа, Новаковић је из пушке усмртио и Наума Крнара. Затим је јатаганом обојици одсекао главе, ставио их у зобницу и предао их вождовом куму Вујици. Обезглављена тела су покопана недалеко од места убиства, на сто корака од колибе према потоку, под храстом на коме је  урезан крст. Истог дана, одесчене главе је Вујица Вулићевић однео у Београд кнезу Милошу који их је предао београдском везиру Марашлији.

Са Карађорђеве одсечене главе кожа је је одрана и напуњена памуком и послата везиру у Цариград као доказ да је Црни Ђорђе убијен. Карађорђева лобања је покопана испред старе саборне цркве у Београду.

У првобитном гробу, под храстом у Радовањском лугу, Карађорђево тело није дуго остало. Кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића, чији је кум био Карађорђе, наредила је 1819. године да се пренесе Карађорђево тело из Радовањског луга. Сахранила га је у крипти испред олтара у тополској цркви, Карађорђевој задужбини.

Карађорђево тело касније ће бити више пута премештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Данас се у Радовањском лугу налази Спомен комплекс који обухвата првобитно гробно место вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа, цркву Светог архангела Гаврила, познату и под именом Захвалница и мали „Вождов музеј“.

Првобитно гробно место Карађорђево обележено је 1845.године. Данас се ту налази мермерна плоча са текстом, велики дрвени крст и гвоздена ограда. Тело Наума Крнара и данас почива испод храста на спомен обележју.

Радовањски лугСтотинак метара од храста под којим је Карађорђе био првобитно сахрањен налази се црква Светог архангела Гаврила, у народу позната и под именом „Захвалница.“
Краљ Александар Први Карађорђевић цркву Захвалницу подигао је у знак захвалности оснивачу династије Карађорђевић и вођи Првог српског устанка, Ђорђу Петровићу-Карађорђу. Црква је изграђена према пројетку архитекте Василија Андросова и представља минијатуру цркве на Опленцу.
Радовањски лугЦрква Захвалница се налази на месту на ком је убијен Карађорђе. Забележено је да је камен темељац за цркву постављен 1920. године. Том приликом, при копању темеља цркве пронађени су остаци Војкићеве колибе, у којој је Карађорђе убијен. Олтар цркве постављен је баш крај остатака огњишта крај кога се убиство и догодило.
Изградња цркве је трајала целу деценију тако да је црква освештана тек 1930..
У цркви се налази и спомен плоча Науму Крнару, коју је поставила његова родбина.

Радовањски лугУ лето 2014.године отворен је „Вождов Музеј“ посвећен Карађорђу и Првом српском устанку. У музеју се може видети Вождов портрет у природној величини и предмети из Првог српског устанка.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: РАДОВАЊСКИ ЛУГ – МЕСТО КАРАЂОРЂЕВОГ УБИСТВА

ЦРКВА ПОКАЈНИЦА

Када говоримо о Радовањском лугу, месту Карађорђевог убиства морамо поменути и цркву Покајницу која је подигнута у знак покајања због Карађорђевог убиства. Црква, данас манастир Покајница, се налази у атару Старог Села, на два километра од Цариградског друма, некадашње важне саобраћајнице на Балканском полуострву.

Непосредно по убиству вожда Карађорђа, које се одиграло у оближњем Радовањском лугу, војвода Вујица Вуличевић, Карађорђев кум, напустио је место злочина и понео са собом вождову главу да је преда кнезу Милошу у Београд.
На оближњем пропланку, где је стао да се одмори, суочио се са својом савешћу и тежином учињеног злочина. Ту се војвода Вујица горко покајао и решио да окаје свој грех тако што ће подићи цркву.
Годину дана касније, 1818.године, на том пропланку војвода Вујица подиже цркву-брвнару. У тој одлуци су му подршку пружили кнегиња Љубица и њен муж, кнез Милош, који су, наводно, и материјално помогли изградњу цркве.

Иако је у Српској православној цркви обичај да црква добије име или по светитељу коме је посвећена или по свом оснивачу (ктитору) народ је прозвао ову цркву „црква Покајница“ јер је подизање ове цркве брвнаре од стране војводе Вујице народ исправно протумачио као чин његовог покајања због убиства кума Карађорђа.
Црква је посвећена Светом оцу Николају Мирикијском (летњи Свети Никола). Ова црква се сматра претечом свих каснијих цркава брвнара које се граде по читавој Србији после добијања Хатишерифа и слободе вере, 1830.године. Улази у ред најзначајних цркви ове врсте у Србији, па је проглашена за споменик изузетне вредности.

До 1953.године Покајница је била заједничка парохијска црква за Старо и Ново Село, Ракинац, Радовање и Велику Плану а 1954. године претворена је у манастир са мушким братством. 1992. године доласком сестринства манастира Света Тројица са Косова и Метохије постао је женски манастир и о њему и данас брину монахиње.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: МАНАСТИР (ЦРКВА) ПОКАЈНИЦА