11.новембра 2017.године навршава се 99 година од закључења примирја којим је окончан Први светски рат.

Дан примирја већ деценијама се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији и другим земљама. Установљен је јер су тог дана, пре тачно 99 година, у шуми Компјењ близу Париза, у вагону француског маршала Фердинанда Фоша, заповедника савезничких снага, представници Немачке потписали примирје са силама Антанте. Одредбе тога примирја предвиђале су моменталан прекид борби, размену ратних заробљеника, уништење немачких подморница и повлачење њене војске унутар граница Немачке.

Тиме су окончане борбе у Првом светском рату, највећем и најсуровијем сукобу који је свет до тада видео. Формално, рат је окончан скоро годину дана касније – 28. јуна 1919. (на петогодишњицу Сарајевског атентата), потписивањем Версајског мировног уговора између Немачке и сила Антанте.

Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, се од 2012.године у Србији први пут обележава као државни празник. Од те године добио је и свој симбол у Србији – значку Наталијина рамонда.

Наталијина рамонда (Рамонда натхалие) – у народу позната је као цвет феникс јер и када се потпуно осуши ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом светском рату.

Амблем Дана примирја је цвет Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае), са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније – Албанска споменице. Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

Наталијину рамонду (Ramonda nathaliае) је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Заједно са Јосифом Панчићем, он је необични цвет описао и дао му име.

Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста. Чува се и у Ботаничкој башти „Јевремовац” у Београду.

Иницијатива да симбол празника постане мало познати цвет потекла је од Марка Ђурића, тадашњег саветника председника републике Србије Томислава Николића, а сада директора владине Канцеларије за Косово и Метохију. Идејно решење Ђурић је урадио са тадашњим сарадником у спољнополитичком тиму председника Србије Александром Ристићем, садашњим отправником послова у Бејруту.

Ђурић објашњава да је као инспирација послужила руска георгијевска лента, наранџасто-црна трака преузета са Ордена светог Ђорђа која се у Русији носи поводом Дана победе у Другом светском рату, и британска попи. Тај стилизовани цвет булке у Великој Британији званичници и јавне личности носе уочи Дана примирја у Првом светском рату и на сам тај дан. Булка је, наводно, први цвет који је изникао на пољима Фландрије, попришту жестоких битака у Првом светском рату. А зашто је Ђурић изабрао наизглед нежни љубичасти цвет као симбол српске победе која је дошла после масовног страдања?

– Истраживањем о неком симболичном и аутентичном српском цвету дошли смо до информације о постојању ове врсте под латинским називом Ramonda Serbica, а цела прича о њеном проналаску, давању имена наталијина рамонда и својствима оживљавања, даје посебну тежину и симболику – каже Ђурић.

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је у Србији обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату. Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Венце и цвеће су положили и представници града Београда, представници страних амбасада, удружења која негују традиције слободарских ратова, а након одавања почасти, уследио је уметнички програм „Рађање слободе”.

Уз највише државне и војне почасти, изасланик председника Републике, генерални секретар председника Никола Селаковић, у пратњи министра одбране Александра Вулина и команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића, положио је данас ловоров венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, поводом Дана примирја у Првом светском рату – 11. новембра.

Принц Александар Карађорђевић присуствовао је комеморацији поводом Дана сећања на Ратном гробљу Комонвелта у Београду, где је положио венац заједно са другим високим званичницима.

Венце у знак сећања на оне који су изгубили животе у Великом рату положили су представници Министарства рада, Министарства одбране, Града Београда, амбасадори Аустралије, Велике Британије, Канаде, Индије, Кипра, Нигерије, Пољске, Чешке, Француске, Малезије, као и представници више удружења, саопштено је из кабинета Крађорђевића.

Земље Комонвелта биле су савезници Србије у Првом светском рату и помогле Србији и српском народу. Стотине лекара и медицинских сестара пружале су као добровољци помоћ Војсци Србије и српском народу у тим тешким временима, наводи се у саопштењу. Неколико болница у Србији добило је имена по британским и шкотским лекарима и медицинским сестрама након рата.

На Ратном гробљу Комонвелта налазе се посмртни остаци војника Комонвелта који су пренети са више од шездесет мањих гробаља и других локација широм бивше Југославије. Највећи број донет је са војног гробља у Милни и Краљевског морнаричког и лучког гробља на острву Вису, где се налазила војна база.

Међу сахрањенима на Ратном гробљу налазе се и пребегли ратни заробљеници из Италије и Грчке. Међу сахрањеним цивилима су један рударски техничар, професор енглеског језика, новински дописник, члан особља британске амбасаде и дете другог члана особља амбасаде. Сви они су били сахрањени или поново покопани на гробљу уз дозволу специјалне Комисије Комонвелта.

ИЗВОР: Политика; Танјуг